Iako su veoma korisni u prirodi, u našem domu ovi insekti mogu biti poprilično naporni i štetni. Bez obzira što nije svaka vrsta mrava štetočina, već samo dosadna napast, mi ih svakako ne želimo u svom domu. Prilično su organizovani i uporni, i zbog toga nije problem samo kako se rešiti mrava, već kako postići da to rešenje bude trajno.

Brz način života ostavlja nam malo slobodnog vremena pa ponekad problem zanemarimo ili konstantno odlažemo njegovo rešavanje. To daje priliku insektima da se odomaće i razmnože u ogromnom broju, a to samo otežava njihovo suzbijanje.

Da bismo adekvatno mogli da delujemo protiv ovih napasti, trebalo bi upoznati  i njihove navike i način života.

Ko je veća napast - crni ili žuti mravi?

Na našim prostorima najviše problema zadaju nam crni i žuti mravi.  I jedni i drugi su veoma socijalni insekti, žive u većim ili manjim grupama i kreću se u koloni praveći sebi putanju do izvora hrane.

• Crni mravi – najčešće se mogu videti u spoljnoj sredini, uglavnom se nastanjuju u zemlji u blizini drveća, gde se hrane trulim stablima ili uginulim insektima. Tokom hladnijeg perioda ova vrsta mrava se povlači u mravinjak i aktivira se kad dođe toplije vreme. Tokom života, koji može biti i duži od 10 godina, ženka mrava polaže jaja i preko 30 puta. Crni mravi najviše štete prave na usevima, u baštama i voćnjacima, ali u nedostatku hrane i tragajući za njom, mogu se naseliti i u naš dom.
• Žuti mravi – ova vrsta mrava vodi poreklo iz tropskih krajeva, pa zato za svoja staništa biraju toplija i vlažna mesta, stambene prostorije, bolnice, restorane. Oni su svaštojedi, ali u omiljenu hranu im spadaju slatkiši, skrob, razne grickalice. U nedostatku omiljene hrane mogu se zadovoljiti i mesom, sapunom, pastom za zube ili nekim uginulim insektom. Razmnožavaju se velikom brzinom, ženka može dnevno da leže i do 1000 jaja. S obzirom da borave u našoj kuhinji, mogu da kontaminiraju hranu i tako prenesu neke zarazne bolesti.

Koju štetu mogu da naprave mravi?

Ovi insekti su veoma korisni u prirodi. Prirodni su neprijatelji nekim drugim štetočinama koje mogu uništiti useve i voćnjake, kao što su gusenice, puževi, krpelji. Prokopavanjem tunela u zemlji izbacuju malč na površinu koji poboljšava rast biljaka i kvalitet zemljišta, a tunele koje prokopavaju olakšavaju ventilaciju korena biljaka.

Ali sve ove benificije od prisustva mrava padaju u vodu ukoliko se oni nastane u ogromnom broju i  onda i sami postaju štetočine. Ukoliko naprave mravinjake u blizini biljaka koje gajimo ili u stablu drveta onda se kiselost zemljišta povećava, njen rast zaustavlja i dolazi do njenog propadanja. Zato je posebno važno kontrolisati broj mrava na zasadima loze i voćnjaka.

Šteta koju nanose kada se nađu u kući je u najvećem broju vezana je za hranu. Mravu napadaju ono što i mi jedemo i tako kontaminiraju hranu pa samim tim ugrožavaju i zdravlje ljudi. Putevi kojima se kreću i hranjenje uginulim insektima čine ih rezervoarima nekih od najopasnijih bakterija kao sto je MRSA.

Kako se rešiti mrava u kući

Moramo biti svesni da su ovi insekti mnogobrojniji od nas i da ako se odlučimo da sami rešavamo problem, ovaj proces može oduzeti mnogo vremena.

Kao prva pomoć u borbi sa ovim napastima može nam poslužiti I nešto što već imamo u kući. Neka sredstva iz naše kuhinje nisu baš omiljena ovim napastima.

• Alkoholno sirće – mravi ne podnose njegov miris. Sirće je bezbedno za brisanje radnih površina, napravite mešavinu sirća i vode i time održavajte kuhinju, a možete i poprskati putanju kude se mravi kreću, ako se je primetili.
• Začinsko bilje – cimet, crvena paprika, beli luk, lovor, crni biber, zrna kafe,  mirođija, samo su neki od začina koji mravi ne podnose. Izmrvite začin koji imate i pospite ga na mestima gde ste primetili mrave.
• Puder za bebe ili kreda – puderom možete napuniti pukotine za koje ste primetili da mravi koriste, a ako kredom povucite liniju - oni je više neće preći.

Međutim , ako se radi o najezdi mrava nijedno od ovih sredstava neće pomoći ili će dati kratkoročne rezultate. Ako primetite da se mravi vraćaju, onda je potrebno angažovati stručna lica koja će posao obaviti efikasno i  bez recidiva.

Kako se rešiti mrava dezinsekcijom

Iako dezinsekcija zvuči kao komplikovan postupak, ona zapravo ne zahteva nikakvu specijalnu pripremu. Važno je angažovati iskusne ljude, koji će prvo doći na teren i proceniti obimnost posla. Ako su lica koja vrše dezinsekciju stručna, ona će lako utvrditi odakle potiču mravi, u kolikom su broju zastupljeni kao i koja vrsta mrava je u pitanju, jer različite vrste zahtevaju i drugačiji tretman.

Dezinsekcija se može obavljati ne samo u zatvorenom prostoru, kao što su stambene zgrade ili kuće, već i na otvorenom, a time se štite poljoprivredni zasadi i voćnjaci, ali i prostorije gde borave životinje.

Dezinsekcija mrava može se vršiti na nekoliko načina – postavljanjem praškova i gelova ili prskanjem pomoću pumpi. Za uništavanje crnih i žutih mrava posebno efikasno se pokazalo prskanje, gde nakon tretmana ostaje miko film preparata koji deluje odloženo. Da bismo bili sigurni da će postupak biti uspešan, ne treba delovati samo na mrave koje vidimo, nego treba pronaći mravinjak i tretirati njega.

Sredstva koja se koriste prilikom dezinsekcije su ekološki prihvatljiva i bezbedna za ljude i životnje. Biorazgradiva sredstva koja se koriste prostupkom dezinsekcije ne kontaminiraju tretirane površine i ne škode zdravlju. Prilikom dezinsekcije nije potrebno napuštati stan u kojem boravite.

 Zaključak

Mravi definitivno ne spadaju u omražene štetočine. Realno, većina nas ih uopšte i ne posmatra kao štetočine. Zbog svega ovoga, ljudi ponekad teško pristupaju uništavanju mrava u stanu ili kući. Poslovni prostor je druga priča  - oni su obavezni zakonom i tu nema mnogo mesta za sitne sentimentalnosti.

Mravi su izuzetno vredni, organizovani i privrženi zajednici. To su divne osobine. Problem nastaje kada oni te osobine počnu da koriste da haraju vaš dom. Zato je profesionalna dezinsekcija jedini kompletan odgovor na pitanje kako se rešiti mrava.